Hajmo govoriti o hrani

U junu ove godine sam imala čast biti učesnik na Food Talk koji se odigrao u Novom Sadu. Tačnije na Salašu 137, imanju u etno stilu. To je bio moj prvi posjet Novom Sadu i njihovim lijepim krajolicima, a najviše mi se svidio taj slavni Salaš 137.

Pozvana sam kako bih učestvovala u panelu posvećenom food writerima i gastro bloggerima, a nosio  je naziv Hrana hrani mrežu. Pored mene učestvovali i drugi Food bloggeri iz regiona, kao Dragana Pušica, Minja Bogdanovski, Jelena Smiljkovic i drugi, a moderatorica nam je bila draga Tanja Vehovec – Mooshema.

food

Osim nas gastro bloggera, na FoodTalk su učestvovali i drugi ljudi iz svijeta gastronomije, od doktora, vinara, chefova i autora kulinarskih bestsellera i TV emisija, do onih najpoznatijih lica poput Steve Karapandže, Olivera Mlakara i Đorđa Balaševića.

Osim učesnika iz cijelog regiona, na FoodTalk su učestvovala i poznata lica BIH. Jedno od njih je i Vjeko Kramer, šarmantno lice sa malih ekrana, kao i Amer Sinanovic Ciko, vlasnik restorana Četiri sobe gospođe Safije.

Družili smo se mi iz BIH, ali smo se družili i sa predstavnicima drugih zemalja. Razgovarali smo o gastronomiji regiona, pa se tako došlo i na temu gastronomije u BIH. Ona ima šta da ponudi, ali je jako malo promovisana. Kao jedan od predstavnika BIH na FoodTalk govorila sam ne samo na panelu o projektu JediTweet, kuharici sa najkraćim receptima, nego i o bogatoj bh. kuhinji i njenim delicijama.

Mnoge je interesovao način pravljenja poznatog Kadaifa, kao i opisa i načina pravljenja domaće jufke za pitu. Zanimljivo je bilo govoriti o nečemu tako bliskom ljudima koji ne znaju te sitne detalje bh kuhinje, a koji su ustvari ponekad jako komplikovani. Zanimljivo je bilo gledati ozarena lica dok sam im objašnjavala kada se koji zaliveni slatkiš pravi i na koji način. Ono što mi je izmamilo ogromni osmjeh na lice bio je opis kadaifa moje drage Sanje koja je u jednom momentu pitala “Kako se zovu one tanke bijele dlačice koje se stavljaju na kolač”. Odmah sam shvatila o čemu je riječ i sa zadovoljstvom joj objasnila kako se pravi kadaif.

U Novom Sadu sam imala čast da upoznam bogatu trpezu Vojvodine. Ljudi su tamo strašno mršavi, ali po mojoj procjeni jedu mnogo više od bosanaca i hercegovaca. Kuhari su po cijeli dan kuhali razna jela, a konobari ih non stop iznosili pred već sita usta učesnika konferencije. Imala sam čast probati poznate mlince, rolnice, gusčije pečenje, kao i najpoznatiji slatkiš, naslijeđen iz austrougarskog perioda, schneenokle.

Upoznati divne ljude iz regiona je velika čast i zadovoljstvo, ali ono što mi je najviše godilo je upoznavanje sa dragim čika Balašom, kako ga ja od milja zovem.

994773_10200896763038151_1211433520_n

 

Na konferenciju sam otišla kako bih predstavila svoj projekat i naučila nešto novo, a vratila sam se u Sarajevo puna pozitivnih iskustava, predivnih poznanstava i punog stomaka.

<Arhiv>

Advertisements
Ovaj unos je objavljen u Živim/Radim/Putujem i označen , . Zabilježite trajni link.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s